му неки овдашњи адвокат, Ђузепа Каза. Он сваки дан долази, те с владиком по један сат ради. Владика му обично диктира, а он, француски, пише. То је дело већ готово. Сад га само прегледају. Владика ће да га пошље неком француском списатељу, по имену Беланжеу, с којим се негде познао и о Црној Гори причао му. Беланже био је усхићен његовим причањем, и молио је владику, да му тако напише, како му је причао о Црној Гори. Ово је дело, као што ми рече, удешено за странце, који нас не познају.

Овај Ђузепа старином је Француз, и жесток је републиканац. Страховито се љути што Луји Наполеон, садашњи председник Француске Републике, смера да постане император. Ја и он тога смо мнења, да неће ни три месеца владати, ако се прогласи за цара. Владика се смеши и каже: „ Хоће богме; владаће, као што му је и стриц владао. Кад се Јевропа подели на мале кантоне, а сваки кантон буде од два или три милиона душа, и кад буду међ собом у савезу и укину стајаћу војску, онда ће бити мирна и слободна. А докле год један човек може располагати са милион војника но својој вољи, дотле ће и његови суседи стрепити и бити угнетавани; па звао се он президентпрезидент — председник. , император, конзул или папа, то је све једно. Човечанство не може бити спокојно и срећно, докле је подељено у државе, које имају за главни циљ: себе, веру, народност и династије. Благостање свију појединих људи треба у сваком обзиру да је циљ државе и читавог друштва људског, и онда ће на земљу доћи царство небеско, које је пре две