Сва аристокрација понаша се као да је у ВерсаљуВерсаљ — некад краљевски двор француски, у близини Париза. у време Лудвика ЧетрнаестогЛудвик Четрнаести — краљ француски (1643—1715). . Ови беспослени богаташи сунчају се и возају на том шеталишту сваки дан до четири сата после подне.

Ми смо дуго седели и гледали ту шарену гомилу; једва нас наш чичерони кренуо да пођемо. Недалеко одатле, кад смо били поред једне трокатне куће, каже нам чичерони да у тој кући, на трећем боју, има руска капела, и да је сад баш тамо служба. Друштво је било уморно, нико се није хтео тако високо пењати, да види руску литургију. Један Енглез рече: да он неће ништа да гледа, што у његовој путној књизи није споменуто. Други ми рече: да је то видео, и вели, ако нисте нигда видели, можете свратити, вредно је и то видети у свом животу. Сви одоше у гостионицу. Било је близу подне. Сам ја свратим у ту високу кућу, и по лепим, широким степенима испењем се на трећи бој. Ту је била капела руског посланства. Уђем унутра. Беше пуно људи и жена. Већином били су стари и крупни људи са војеним изгледом: сваки готово имађаше на капуту по комадић црвене пантљике од ордена. Један висок свештеник са лепом црном брадом, у богатим одеждама, служио је литургију. Пошто сам стојао неколико минута, изађем и пођем кући. Силазећи низ степене чујем, да нешто из далека оздо звекеће. Зачудим се, кад мало за тим видим једнога Црногорца. Млад, висок и леп човек. Одевен је био чисто и лепо: на њему су биле црногорске хаљине од беле свите (чохе), црногорска капа на глави, за појасом сребрно оружје, а на прсима врло лепе токе. Он