појетичкој и светлозорној ноћи са истока слатка која дражесна вила од Шумадије пришапнула му сјајни санак будућности, проказала му све крваве бојеве, непоњатна освојења и увенчала гордо његово чело круном?—

Једном кад га је мајка његова враћајућег се дома запитала: «Ђорђе дете моје! кажи ми, зашто ти волијеш живити у дивљој пустињи него у кругу нас сродника твоја? Зато! рече јој горди младић развлачећи усне своје смејом презрења: «јер тамо је роб слободан!»

Тако је пролазила прва младост Ђорђева. Мало позније немирни и слободни дух његов побуди га да почне са свињама трговати, ма да довољно новаца за ту радњу имао није. Срећа га спочетка добро послужи, и он беше међ својим простим сељацима довољно чувен и радо виђен. Но он је богатство без слободе презирао. «Ја ове новце, рекао је он своме староме оцу Петронију, који га саветоваше, да се у будуће бољма пази са Турцима, у толико само поштујем, што их скорим могу заменути за барут и олово!»