«а ми смо управо и одређени били, да мотримо на оне, који му жито краду!»

На ову нову тужбу скочи Ђорђе као опарен, исправи се колики је дуг пред човеком, и са севајућим очима и грмећим гласом рече:

«Невољо! Зар крадеш јошт и од сиромашнијег од себе. — Је ли?“ —

„Вуче!“ — настави Ђорђе даље, окренув се једноме од момака својих: „Од данас, носићеш сваки дан редовно по један лебац удовици и сиротама овога човека!» —

За тим тргне иза појаса пиштољ, што га је свагда при себи носио, запне га, упре на човека и горопадно изусти ове речи:

«Ти си погазио заповед божију, која вели: не кради! — а крадљивцу треба судити!» — и за овим речма окине пиштољ.

Тане управљено у главу несретника одлети у дрво, које је мало на лево од њега стајало, и отуд се одбије и подеси лепо псето његово, које самртно рањено паде пред ноге господареве.