сам разабрао — те нехтедосте оштетити свету нашу матер цркву. То је заиста похвално!... Но почем наши свештеници несмеду ништа од свог права губити; ето ја се постарах да платим дуг нашег брата, који је без подушија умро!“ —

Сад извади неколико гроша из свог цепа и пружи попу, које овај лакомо узе и клањајући му се до земље, стрпа у свој шпаг. Ал сад тек загрми Ђорђе: „Попе — ти бездушни нечовече! ти си недостојан са твог гадног среброљубља да носиш име христово на себи, сад ћеш искијати твоје дело нечастиво!“ —

Затим окрене се на момке, који му свагда беху при руци и који су уједно били његови чувари и извршиоци његових пресуда, што их је он као диктатор доносио.

„Ја вам заповедам, да овог попа одма живог сараните поред оног сиромаха, ком је он милост молитве одказао!» —

Заповест ова буде одма и извршена.

Страшна је ова пресуда! — Ужасно је