„Правду Ђорђе, правду дај за нас сироте!»....

«Устани жено — Богу се једном ваља клањати!» рече он громогласно. Кад се жена устрављена на ову опору заповест диже, настави он сасвим благо:

„Шта желиш од мене? — Кажи ми само, ко ти је шта неправо учинио?» —

Јадна ова сиротица, кроз плач и јецање приповеди, како јој попа није хотео опојати и саранити њеног умрлог мужа, јер није имала новаца да плати за подушије, и тако је као псето у земљу бачен.

„А јели то баш тако, како ти говориш?» — запита Ђорђе.

„Зеклињем ти се мојим Спаситељем да је тако!» — рече сирота жена.

«Идите децо с богом и знајте, да ћу ја судити шта буде право!“

Тог часа пошаље по попа. Кад дође поп, одпоче Кара-Ђорђе лукавим гласом; «Отче? — врло јо лепо од вас, као што