одело, његову олињену бунду и црну капу. Као врховног господара Србије, кћи његова Насика, ишла је на воду са другим простим сеоским девојкама. У месту његовом Тополи где је живио, нису га држали за више што: до ли за једног простог сељака. Он је са својом домаћом чељади радио земљу, изводио је воду на воденицу, а више пута ловио је рибу са своји суседи на Сеновици, — орао је и сејао своју земљу.

Кара Ђорђе волео је ред и послушност. Он истина да није знао писати, а једва нешто и читати, — но опет је све, па и најмање маленкости у глави тубио. Он није могао сносити спорину радње канцеларијске, но ипак је оставио намештеним судијама на вољу, ал кад су какове ствари преко разни удова доспеле и пред њега, суд је био брзо изречен и то врло строг и ужасан. Његов једини брат, мислећи без сумње да неће бити казњен, осрамоти једну младу девојку, но пошто је дело братовљево до ушију му дошло — даде га о врата своје куће обесити.