неодвисности од својих старих господара, и напослетку уређење уставно, које се у овој слободној земљи брзо увело.

Но пређе, него што се упутимо у Србију новорођену, пређе, него што реч поведемо о Милошу, човеку, кога је слатко обхођење, челичан карактер и дубоко проничући дух украшавао, који је у једно и исто доба био велекодушан ратоборац и мирољубиви владар, који земљи својој мудре законе и установе даде пређе дакле, него што би сва та дела Милошева прегледали, морало једним кораком ступити у Србију заробљену, и први пут од господарства турског отету Кара-Ђорђем, који је на себи носио печат сурове госпоштине, грозне добродетељи, нечувене одважности и невиђене слабоштине. За човека овог, који после толико проливене крви и јуначких жртава, није умео отачбини својој да даде стално уређење, рекао је први Наполеон у Бечу 1809. године ове знамените речи: «Кара-Ђорђе је један од оних грдоба, које потресају земљу где год стану,