VII.

Кара-Ђорђе врховни вођ српски.

Заиста врло је чудновато расматрање једне са свим просте и неукроћене нарави, која се судара са сплеткама изображења и потребама реда.

Као врховни вођ побуњених Срба, остао је Кара-Ђорђе исти онај, какав је био и пре тога. Напрасит, слаб, суморан и лудо весео, издашан и ципија, добродушан и неправедан, добар и љутит а увек занешен — свакојако дакле изванредан.

Некад су га виђали људи, где кроз неколико дана замишљен, само хода и нокте гризе а том приликом неговори ни с ким ни речи. Рекнеш ли му што, он ти одма леђа обрне, без да ти и једне речи одговори. На појутарје једног благдана, виђали су га где као мало дете коло игра. Презирао је разкош и госпотство. Кад је у највећој срећи био, опет је носио своје обично народно