услуге које је он отачбини својој првим даном побуне српске учинио, изодавна су му место већ обележиле. Кара-Ђорђе буде једногласно изабрат од целог народа за врховну правитељствену главу.

«Али ја сам невешт и неумем земљом управљати!» — одговори он са свим искрено.

«Ми ћемо се с тобом саветовати!» — одговоре војводе.

„Ал због моје љутине нисам вешт друге управљати — до моје војнике. Мени се неће допасти многи говор, па ће мој пиштољ често пресуду донети онима, који много умствују. Ја вам то напред кажем!“ —

«Строгост је нужна!» — одговоре му ови.

«Е добро, нека буде тако!.... Милоше синко! — придода он: Ти си мудар и паметан, ти ћеш ми у томе помагати!» —

Са великим ускликом и одушевлењем прихвати народ ове Кара-Ђорђеве речи, коме се таки власт диктаторска, како у грађанским тако и у војничким стварима над целом Србијом преда.