Вештина у војевању и ладнокрвност у боју били су главни узроци, да се је до војводског сана узвисио, што му је неограничено поверење и истиниту љубав у народу прибавило. Тај човек био је Милош Обреновић, кога је народ исто онако као и Кара-Ђорђа поштовао. Турци пак са своје стране држали су га за најлукавијег и највештијег војводу побуњених Срба.

Небројене жртве и толики бојеви у којима се крв народа немилице проливала, нису могле без никаква успеха по народ остати. Године 1806. Турци су од Срба на све стране потиснути и у градове затворени били и кад су их војском опколели, заузеше они сва села и утврђене вароши, те тако мало душом одануше.

Сад се показала нужда, да треба заузета села и вароши грађански уредити, која би уједно саједињена била са војничком влашћу, јер је сва власт, искључиво у рукама Кара-Ђорђа била. Заслуге, које је он првим даном ајдуковања свога стекао и велике