неће из руку пустити, док неповрате отачаству своме изгубљену слободу и не сруше са себе срамни јарам турског робовања. — Жестока и голема насиља и изнуђења јаничарска, превазишла су већ сваку меру. Оно мирно стадо робова, које се судби својој било предало, није могло дуже јарам ропски да сноси. Страховити глас: «на оружје!» — потресао је Србију од једног краја до другога. На уговорени дан, усташе сви листом на оружје и заузму сва равна поља, вароши и паланке; а из средине њихове искрснуше вође ваљане и неустрашиме, који као неки исполини изгледаху у време саме побуне као да из земље ничу, те који су само зато од Бога послати, да у таковим потребама, сили непријатеља неустрашимо на сусрет изађу.

Бој се одпочео на живот и смрт, без примирја и милосрђа, између робља и њихова господара. Са једне и друге стране зајам се немилице враћао. Небо је са густа дима пушчанога потавнило, крв потоком тече, прорицања старих људи испуњавају се. —