такова дела, која се односе на патриархални живот овог првобитног народа. Виђаћемо ту и оне особе, које се прве у средини ових грозних и ужасних призора појавише. Но ови призори при свој својој страхоти ипак су пуни чара појетичког, што сладост и грозу наједнако разливају.

Кара-Ђорђе и Милош, ова два велика поборника, које је сам Бог једног за другим Србији дао и изабрао их да из турског ропства ослободе један хришћански народ; ова оба пука простака ма да нису никакву науку учила, ипак су показали велику вештину у вођењу рата и управи народној. Они су рушили све препоне из пред себе, да прокрче себи пута до самог кнежевског престола — да на овај седну. Њи двојица, дају нам неизцрпиви извор премногих изванредних дагађаја, којима се човек дивити и чудити мора.

У ова два човека састоји се и цео српски устанак са свима својим чудесима и удивителним исходима, којих сљедство беше: ослобођење отаџбине, признање њезине унутарње