њиова жеља посве обистинила, они би се оба тада топили у радости својој, но ако би се што противно догодило, то су браћа била снуждена до очајања.

Оваким је духом задахнута била сва омладина Србије. Сваки је осећао овај ускип, ову худу срећу српску. Сваки је осећао како с дана у дан срце раздире спомен негдашње независности српске и дубоке осећаје срамног робства, ког сада подносе. У последње доба, где су се ајдуци као из земље на све стране појављивали и њиова лепа срећа у бојевима, пробудила је у сваком Српчету лепе наде за будућност. Но кад се међу ајдуцима прочуло, да је Кара-Ђорђа нестало и да је пребегао у Аустрију, да заклони главу своју од погибије, на коју су Турци голему цену ставили били, они су опет заузели били своја стара места, а житељи равница остављени сами себи, подпали су поново под власт турску.

Но поред све ове вреве за устанком и побуном народа, што је мећу Србима сваким