повиче: „Та и ја једном кад велики будем, морам противу Турака војевати, да осветим моје Отачаство!“ —

Јели какав унутарњи глас предсказао маломе пастиру, да место ово које је њему случај означио није за њега? — или је можда, занешен и усхићен славом српских јунака, почео само да говори у народу оним језиком, који је до сада нечувен био? - Доста, да он није више ни један час, што му је за одмор служио пропуштао, него је почео изучавати на изуст народне песме, које тиранија и турска власт уништити није могла. Једном, кад се дома вратио, приповедаше му деда његов, једну лепу јуначку приповетку о «Краљевићу Марку,» како је овога клетва очина до тог срамног понижења довела, да је отишао у Турке да њима служи, но кад га је савест гонити почела, а он нашав се у боју супрот Влаха на Ровинама 1392. јурне на шарцу своме међу једноверну и једнокрвну браћу као непријатељ, вичући у највећем очајању: „Мили Боже