Милош — у првим годинама детињства свог, није као и остала сеоска деца никаквог изображења имао. Он је с почетка помагао оцу своме у пољском раду. Чувао је стада, а двапут преко године ишао је са братом својим у Далмацију, да своју марву тамо боље прода. —

На овом далеком путу, долазило је просто дете у додир и са становницима варошким, виђало је обичаје и живовање њихово. Спрва био је само гледалац у промету трговачком, доцније пак и сам је њоме управљао, те мало по мало упозна се он са правим начином живота, са природом људи и ствари. Обдарен духом проницања, а при том разборит и вешт у познавању љутске природе, које је најважније знање за онога, ком је суђено да над другима влада.

Кад год се са путова ових у своје село враћао, свагда се опет лаћао свога пољска рада, али му овај већ није од срца ишао, јер је почео мрзити на њега. Дух његов, који је за слободом чезнуо, није га могао