савез — остало сродство пак долазило је у други ред. Брат се заклињо братом и ова је заклетва света, а да би се овај вечити савез јединства и слоге братске далеко разгранао, мудре старешине српске, примиле су и освештале ову моралну снагу слабијег противу јачег; а два искрена пријатеља од туђег дома и племена, саједине се именом светог Јована пред олтарем божијим и назову се „побратими.“ Ово својевољно саједињење добије заклетвом светињу неповредиву и свеза је ова тако исто јака као и сродство по крви.

Побратими деле савесно између себе добро и зло, једнаке имају цјели, у бојевима бију се један поред другог и враћају се као победиоци — или гину заједно.

Јошт и овога часа поред свију непријатељских покушаја, да Србе раздвојењем ослабе, у сред 19. века — може песник наћи у дичној Србији верне обрасце обичаја из библије и Омира.