мога остати њихов неумитни судија и ужасни осветник!“—

После овог одговора видеше Турци, да мудрог и лукавог вођу ајдучког, не могу за златан ланац да привежу; зато сад поставе велику цену на његову главу, кућу му са землом сравне а земљу од оца отму.

Стари Петроније дође сад у највећу невољу, а за сачувати главу своју, склони се код Јеличиних родитеља. Но гостопримство Петронију од пријатеља указано, доводи ове у опасност и без да њега спасти могу; јер Турци на све стране распитују за њега и траже га. Ђорђе сад намисли да страној земљи повери родитеља свога, једино добро које је јошт на свету имао. Три су већ године прошле, од када је он оца и мајку своју оставио и отишо гори у ајдуке. Јадна мајка његова већ је била умрла, јер ју је жалост уморила. Млађи брат његов био је већ у бегству, а бедни отац нема ни камена од огњишта свога, где би бар седу своју главу наслонити мого.... Ова голема несрећа,