које с дана у дан, све смелије и слободније постајаху, а које остали житељи подпомагаху. Сад се прибегне лукавству а од нападаја се одустане. Паша београдски, где је била столица управе Турске, добије од султана налог, да страховитом ајдучком вођи потајно сјајна предложења учини. Као награду — за његово лично покорење, обећао му је паша у име султана, да ће бити ослобођен од самртне казни, коју је на себе навукао убијством јаничарског аге. Кад ово није помогло, онда му паша нуђаше грдну своту новаца и високи чин у турској војсци, али све те понуде одбацио је Ђорђе презрењем од себе.

— «Кажи онима који су те послали,»- рекао је он нудиоцу турском, — «да ја нетражим у Турака ни богатства ни госпотства, ја ћу њи, као угњетаче и тиране отачбине моје све дотле гонити, док уз мрзост моју буде се раме ово држало, и док и једна једина капљица старе оне српске крви, кроз моје жиле текла буде. — Ја ћу до гроба