црн, са цртама јако израженим, које су дуге црне власи окружавале, његово угрожателно чело, страховити поглед, стрепећ покрет, гордељиви стас; Ђорђе, прости Србијанац у своме простачком оделу, чињаше се да својом вољом над свима влада и заповеда. Никад побеђен а свагда победитељ, постао је овај вођа ајдука страшилом турске војске. У своме сујевјерју они су му и неку волшебну силу приписивали и прозвали су га Кара-Ђорђем.

Наскоро после неколико изгубљених битака примети турска власт, да је ова борба ајдука почела на себе узимати прави политички карактер, јер на многи мести где су се ајдуци и Турци побили, долазили су обитаоци равница, па кад су заједничког непријатеља побили, они су се враћали својим кућама, те чинећи се свему невешти, радили су своје послове.

Једва једаред увиде и горди падиша, да он без употребљења велике силе, неможе и није у стању ове ајдучке чете побити и растерати,