почели су нападати на Турке по паланкама и самим градовима.

С дана на дан откривала је турска полиција нене потајне завере, које су народ близу планина стојећи за устанак удешавале; — оваке непрестане прилике и кретања народа обелодањивала су, да је завера противу Турака далеко разграњена и да је побуна народна на прагу.

Пред четама које су ваљано наоружане биле, Кара-Ђорђе је при сваком боју показао ванредно јунаштво и највеће пожртвовање, а редовима непријатељским задавао је страх и ужас. Па кад је међу њима само какови пролом спазио, одма је то на своју корист употребио, секао их је као репу и мртвим њиховим лешинама поља је покривао. Своје је момке јако чувао да лудо не гину. Никад се он није хотео шњима упустити у отворену битку, где би голема турска сила могла његову малу чету застрашити и чувао се Турцима издати снагу своју да ју они виде.

На халовитом вранцу Ђорђе, у лицу