Од часа оног, кад се по народу разчуло да је Ђорђе отишао гори у ајдуке, оваки призори често су се по целој земљи свакојаким видом показивали. Народ је руљом у хајдуке одлазио.

III.

Ајдуци.

У ајдуке, или ти да боље речем у горске пустиње, ишли су обично Србијанци из равнице, који су били право и неправо гоњени од својих немилих господара. Оптужени бегао је у стародревне шуме, где је налазио своју потпуну слободу, пошто се је напред удружио са онима које је раван случај у гору довео. Несрећа била је општа. Они су живели у заједници братској и по предходном договору, нападали су и убијали они само Турке, којима су често отимали новце, које су ови из Београда у Цариград шиљали. Они су од својих земљака као пријатељи примани били у села; сељаци сакривали су их по својим колебама, давали су