хвала нека ти је за то јуначко дело, мој храбри заручниче!»

«Јелице! ти можда и незнаш, да ја сада у гору идем да отуд са браћом мојом ајдуцима нападам на Турке, гонитеље наше.»

„И ја ћу Ђорђе с тобом. Хоћеш ли да нас још ноћас венча попа? реци Ђорђе! хоћеш ли?

«Шта ћеш сирота девојко, зар хоћеш да ти на дар свадбе донесем живот жене једнога хајдука? рече Ђорђе. Затим настави опет прекинути свој говор: «Јелице молим те узми твоју реч натраг, нема свадбе код једног бегунца!«

„Ја ју никад натраг узети нећу, одговори Јелица.»

„Е добро, твој сам и овога и онога века моја мила Јелице.“

Младо девојче паде у наручија своме младожењи.

Јелице слатка душо моја, рече јој Ђорђе, добро разсуди шта радиш и шта може после и од мене и од тебе бити. Проклети Турци