се ништа; мој отац и браћа, засели су на крај села; на један уговорени знак, наши ће суседи дознати за долазак Турака и вас ће за времена о томе известити.»

Бежи сине мој одавде, док је још за тебе сигурно,» рече старац са одважношћу неком.

— Јадно и жалосно дете моје, рече мати, небом те преклињем бежи!

„Уклони се Ђорђе, рече уздишући млада девојка.

«Јелице... кад теби збогом казати морам и кад се с тобом растајем, онда враћам ти и твоју задану реч натраг, рече младић кратким ал тужним гласом.

— „Непримам ја то мој Ђорђе! Ја ћу теби верна остати и чуваћу задану веру и у сретно и несретно доба.»

— Но ја сам Јелице прогнат, и то можда за навек ил на дуго време.

«Јест ти си прогнат и ти се одавде уклонити мораш што си убио Турчина... једног од наших мрских господара. Слава и