Од ових очајника неби се ниједан жив у руне предао. Њихов јуначки поглед пуказује чудну одважност, коју перо није у стању описати.

Сад се зачује друго појаче куцање на врати.

«Морам ја томе крај учинити!„ рече одважно Ђорђе, тури јатаган у зубе, а пиштољ узе у десну руку и снажно отвори врата од куће, у намери да напоље изађе.

Млада једна девојка показа се на врати и одма утрча у собу.

«О спаситељу мој будите благословени! проговори мати падајући на колена благодарећи Богу што их је беде сачувао.

«Ја сам браћо, — ја твоја заручница мој јуначе Ђорђе!»

«Јелице, слатка и мила моја Јелице! рекне овај млади човек и притисну је са љубавним осећајима на срце своје.

— «Ја сам изчекивала да ти Ђорђе к мени дођеш, видела сам те кад си у кућу ушао»... «ви остали продужи она,» небојте