пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.

У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.

Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.

Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.

Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.

Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.

Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.

Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.

Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити.