I. Бал у манастиру.

Било је зимње вече у фебруару 1842. г.

Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.

У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама. Ту се држао тако названи бал.

Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.

Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика. Једни радо пију сами. Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали. Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку. Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи