е онда се морам бранити, па по што по то! А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити. Господин Печеновић има право. На том путу трѣба доста трошка. Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако... Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети! Тако ће бити најбоље. Даклем идем одмах сутра!“

Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.

4. Екселенција.

Осване дан, кад ће сиромах о. Теофан да приступи Његовој Екселенцији.

Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа. И будући да сад о. Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.

Четвртак је био, кад се о. Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.

Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.