и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића! Но сад с Богом. Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.

Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“

Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.

Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.

„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.

Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.

Кад дођу кући, посади о. Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“

О. Теофан стане му све казивати, како су