Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.

На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.

Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.

„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном? Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“

Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом! Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене. Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању... Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“

На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било. У један мах застане,