Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“

„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.

„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.

„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.

„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.

„Дакле ћемо га судити“

„Хоћемо!“

„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“

„Као челик!“

„Ји л’ тако?“

„Тако је, и остаје!“

„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.

„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.

„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.

„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.

Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.

Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у