да ме једаред за свагда скину с врата. Дај тај нож!“

„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.

Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли. Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.

„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.

„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.

„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда? Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“

„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.

О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.

Ту је застао јоште куварицу. Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.

Сад зазвони звонце на ручак.

„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам