па бѣжи куд те очи воде. Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.

Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.

У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.

Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.

И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.

О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.

Овај је сав дрхтао од љутине.

„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.

„Ко та? Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко. Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе. Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив. Куварица је код тебе. Немој врдати. Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“

„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно.