Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.

Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.

Тако је и учинила.

Али су њени противници рачунали као и она.

Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.

Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече. И то су имали разлога као истину узети.

Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.

Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд. Куварице нема ни у вече ни у јутру.

Али дође и право јутро.

Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.

Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.

Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.