па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.

Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“

2.Калуђерски суд.

Куварица је срѣћно у Карловце утекла.

Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.

Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла. Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.

Она тако и учини.

Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.

Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.

Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.

Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.