На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.

Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.

„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали? Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.

Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.

„Куда ћеш? Господину! Иди слободно. Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“

„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.

Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи. А он удари гласом великим: господи помилуј.

„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.

„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику. Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“