вино пити. То кошта много мање новаца. Па што би то било њему противно? Сваком своје. Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“

„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.

„И право је!“ додаду други.

„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред. Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне. Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега. А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“

„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.

„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман? То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих,