више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање. На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.

Ступивши на врата механска, застаде мало. Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало. Ипак стегну срце и уљезе. У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи. А свијета било много! Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега. Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања. Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам. Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.

Перо се не осврну на све то. Он