И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.

Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади. Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи. Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан! А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „Hotel Paris". То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.

Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им