— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...

— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио... Рек’о би: од Бога је!... Ама ово је све са твоје махните памети. Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..

— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина. И тако је то кад се тражи женска глава.

Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.

— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...

И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.

Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима. Перин