поред Томе и возити се... Ипак не одговори ништа. Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.

Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.

— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...

Јован остави лулу и као замисли се. Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?

— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...

— А кирија? — запита Јефтан.

— Није скупа... На коња по форинта, по форинта...

— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.

— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.