и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?

— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.

Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.

— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?

Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.

— А има ли коња у селу? — запита шапатом.

— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.

— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.

Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.

— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? .. Зар Данило не може пјеше ићи?

Данило обори главу и уздахну. Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити