не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!
— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.
Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.
— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?
— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш? Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.
И опет се окрену вратима.
— Данило!
Данило се испрси:
— А?
— Слатке пите донеси!
Данило прокомеша раменима и зијевну.
— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?
Перо погледа у Данила, па у земљу,
Метаподаци
- Женидба Пере Карантана : ELTeC издање
-
Ћоровић, Светозар (1875-1919)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Александра Томашевић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Мостар
- Лиценца