— Онда ја не могу.
— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.
— Можемо!
— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.
— Заричемо се.
— И сјутра да кренемо!
— Сјутра.
И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.
VII.
Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.
Врућина. Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат. Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу. Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.
— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа
Метаподаци
- Женидба Пере Карантана : ELTeC издање
-
Ћоровић, Светозар (1875-1919)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Александра Томашевић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Мостар
- Лиценца