Сви ућуташе. Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.

— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!

— Предлажемо и ми! — повикаше сви.

Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.

— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно! Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!

— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.

Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.

— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.

— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.

— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?