Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.

— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени. То је прво.

— А друго?

— Друго је, да је паметна и кућаница.

Јефтан се мало намргоди.

— А треће? — запита брзо.

— Нек није дуга језика,

Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.

— Шта ти мислиш? — запита.

— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...

— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!

— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.

— Нема, — одговори Перо покуњено.

Метаподаци

  • Женидба Пере Карантана : ELTeC издање
  • Ћоровић, Светозар (1875-1919)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Александра Томашевић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Мостар
  • Лиценца