магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.

Као уредан човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу. Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом. Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име. А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.

VI.

Савјетовање о Периној женидби.

Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби. Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени