— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?
— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...
Перо се прекрсти.
— А сапутнина? — запита као кроз плач.
— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја? И зар сада њу мислиш преварити?
— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?
— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив.. Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?
Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.
