— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?

— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...

Перо се прекрсти.

— А сапутнина? — запита као кроз плач.

— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја? И зар сада њу мислиш преварити?

— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?

— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив.. Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?

Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.