— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!

У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.

— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен. Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...

— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај... Или, ако хоћеш, ти говори с матером.

Перо једва дочека.

— Лијепо! Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао! Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати... С матером је лакше говорити!...

Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.

— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у