откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.

Перо направи забринуто лице и поћута мало.

— А нема ли и она каква писара? — запита.

— Нема.

— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?

— Не даје.

— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.

Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.

— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту. Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.

— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.

—- Пристајем.

Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.